Драгомир
Брајкoвић
КРВАВА
СВАДБА У
БРЗАВИ
Љубави,
пробуди
ме у поноћ
љубави!...
Угушиће
ме море,
сјећања
из
дјетињства
и муке.
Извади
ми
сјекиру
из плећки,
одвежи ми
руке,
Скини
ми крв са
очију, крв
виђену на
свадби у
Брзави...
Лудо
је коло
играло
око
манита
свирача,
Лудо
се тијела
ломила:
нога
земљу не
додира!
Коло
момака и
удавача;
коло
црногорки
и
повезача,
Коло
ријетких
перлонки
и још
ређих
шешира.
Поред
задружног
дома
ракија на
полић и
кило.
Поред
њих,
бјелокапи
продају
бисквите
и
шећерлеме,
Прикани,
кумови,
комшије
лако
налазе
теме,
Већ
накресани
почињу
пјесму:
помињу
драго и
мило...
Предвече
(не зна се
како ни
откуд)
повадише
ноже;
Бранећи
отету
одиву,
грабећи
туђе
злато,
Дотада
питоми,
просто
јагњад,
скочише у
вучје
коже
И
просуше
крв и
мозак у
изгажено
блато.
Љубави,
пробуди
ме у поноћ
љубави!...
Угушиће
ме море,
сјећања
из
дјетињства
и муке!
Страх
ме је! У
ножеве ће
олистити
ми руке
И
одвешће
ме поново
на крваву
свадбу у
Брзави.